Овогодинешните Оскари беа дополнително возбудливи за сите нас, особено поради фактот што после долго време и Македонија се најде на листата на номинирани со филмот „Медена земја“, и тоа не во една, туку во две категории – документацер и интернационален филм. Нажалост, на големо разочарување на сите, „медените“ не добија ниту еден Оскар, но тоа не значи дека воодушевувањата стивнаа и покрај конечните резултати. За најдобар документарец, наградата ја добија „Американска фабрика“, додека пак за интернационален филм – „Паразит“.

Екипата која што стои позади ова ремек дело, на своите официјални профили на социјалните мрежи јавно им се заблагодари на сите кои што не престанаа да веруваат во нив.

View this post on Instagram

A huge thank you goes to everyone who supported us and believed in us all this time! Even though „Honeyland“ did not win an Oscar, we are well aware of the magnitude of the film, the significance of the message it conveys, the power of endless stories hiding in this country, and of our many talented artists; who know how to convey those stories to the audiences. We are humbled to be nominated along side such great filmmakers with bold stories that speak to people across the globe in the universal language of cinema. There was no predicting our film would make history. The history of Macedonia and the history of the Oscar nominations. Honeyland being nominated in both the documentary and international film categories sends a clear message – good storytelling is good storytelling. When we premiered at Sundance over a year ago we had no idea we would come this far, and we thank everyone who believed in our little film and supported us along the way, and we especially thank Neon for believing in the power of the cinema and bold storytelling. Finally, we want to thank our guiding star, Haditze Murtova for allowing us into her beautiful world. Hatizde’s philosophy – take half, leave half – is simple but profound. It’s a message that resonates with audiences of all kinds. We’re proud to be the messengers. Atidze: My life after the film has changed drastically. I have a new house and everything is getting better and better. I want the audience to learn only one message from the film: as I share with my bees I want all the people to share with each other. ——————-

A post shared by Honeyland – Медена земја (@honeyland_medena_zemja) on

„„Пред сѐ, сакаме да се заблагодариме на сите што нѐ бодреа и веруваа во нас.

Сепак, и покрај тоа што „Медена земја“ не доби Оскар, сосема сме свесни за големината на овој филм, за значењето на пораката што ја пренесува, за силата на бескрајните приказни што се кријат во оваа земја и за многуте наши талентирани уметници кои знаат како тие приказни да ѝ ги покажат на публиката. Почестени сме што бевме номинирани покрај овие одлични филмаџии со смели приказни кои им се обраќаат на луѓето од целиот свет, на универзалниот јазик на кинематографијата. Не можеше да се предвиди дека нашиот филм ќе влезе во историјата на Македонија и во историјата на номинациите за „Оскар“. „Медена земја“ истовремено беше номиниран во две категории, за најдобар документарен и за најдобар интернационален филм, затоа што универзалноста на приказната и јазикот на филмот ја даваат неговата компетентност и сила да се натпреварува со останатите номинирани. Кога го промовиравме филмот на фестивалот „Санданс“, пред повеќе од една година, не се ни надевавме дека ќе стигнеме толку далеку. Им се заблагодаруваме на сите што веруваа во нашиот мал филм и нè поддржуваа, а особено му се заблагодаруваме на дистрибутерот „Неон“ за вербата во моќта на кинематографијата и во смелото раскажување приказни. На крај, би сакале да ѝ се заблагодариме на нашата водечка ѕвезда, Атиџе Муратова што ни дозволи да влеземе во нејзиниот прекрасен свет. Филозофијата на Атиџе ‒ земи половина, остави половина ‒ е едноставна, но длабока. Тоа е порака во којашто може да се пронајде секоја публика. Горди сме што сме гласниците на таа порака.“

И главната протагонистка на документарецот, Атиџе Мурaтова, од Лос Анџелес ја упатува својата порака:
‒ Мојот живот по снимањето на филмот драстично се промени. Сега имам нова куќа, и сѐ станува подобро и подобро. Сакам публиката да извлече само една порака од филмот: како што јас споделувам со своите пчели, така сакам и сите луѓе да споделуваат едни со други.“